Након крштења Руса 988. године, држава се суочила са задатком да „нагони“ нову религију и за то је било потребно да научи становништво да чита и пише. Појавила се славенска абецеда - креирана је посебно за превод црквених текстова Грка Ћирила и Методија. Прве школе отворене су у Кијеву, Новгороду, Смоленску, Суздалу, Курску. Научници су утврдили да је трајало од 50 до 100 година да се писање широко прошири међу племством, свештенством, појединим трговцима и занатлијама.

Желите знати више о писмима од брезе? Погледајте предавање

У КСКС веку у Новгороду, током ископавања, пронађено је више од хиљаду пискова кора брезе. Међу њима су писма и цртежи Онфима, дечака од шест до седам година, који је живео у 13. веку. Истраживачи верују да је дете изгубило вежбе. Највјероватније је Онфим прешао са писања на воштаној таблети на писања на брезовој коре. Прво су студенти написали комплетну азбуку, затим слоге, а затим копирали фрагменте из псалма и пословних формула попут „Прикупи дуг од Дмитрија“, „Лук од Онфима до Данила“.

Према историчару Василију Татишеву, принц Роман Смоленски отворио је неколико школа у Смоленску. Учили су грчки и латински језик. У Кнежевини Суздал кнез Константин био је укључен у образовање.

У Кнежевини Суздал кнез Константин (син Всеволода ИИИ) прикупио је библиотеку грчких и славенских књига, наредио преводе са грчког на руски и заведовао - 1218. - своју Владимирову кућу и део прихода од имања до школе у ​​којој су требали да предају грчки језик.

Василиј Татисхцхев